1. NAVIA/KAD CRT SEDNE NA PRESTOL

Gde se sumpor radja
I plamen zivi iz tla
Ogoljene krosnje sapucu
I zemlja je mrtva,jalova

Gde gine svetlost,mre
I sivilo beskrajno ljubi svod
Vetar kuka i zavija
I vucji se lavez lomi gudurom

Gde hucu vrtlozi vremena
I crnilo beskrajno grli svod
Gde duse moraju u okove
Kad umru,u temelje ognjene

Tu se uzdizu dveri Nava
Tu sedi Crt u zaristu
Na prestolu od zlata
Tu idoli krsta nistavni su!

Neumoljiv danak sud
Svima koji umrli su!!!


2. MESEC JE SAD SA NAMA

Propast hriscanske lazne biti
Pociva na ostrici maca Corta
I ovaj kamen mesom kopnjen
Cuvace zemlju od krsnoga roda

Mesec je sad sa nama
Vlasici gospodare svodom
Crna Bozanstva vladaju
Nasom sudbom i grobom

Ja, drzacu mac ka njima
Ja, pagansku krv cu liti
Ja, skrnavitelj "svetog" krsta
Ja, demonsku snagu piti

Mesec je sad sa nama
Iskrene snage vrh
Svrgnimo hriscanskog gada
Balcak u ruci il' smrt

Morana je sad sa nama
Suma je nas dom
Bes, tame vladar
Spalice hriscanski rod!


3. NOC CRNOGA PLAMENA

Svojeg su boga satrali zidovi
Zasto ja da klanjam mu se?
Ognjenim krstom napali kerovi
Sinove zemlje-sveti im se!

Truloga hrasta gnjilo je deblo
Apokrife istocnika raspeto telo
Sina utrobe poroda kurvinog
Nazarecanina prokletog!

Oh,kako vas mrzim sve!!!

Nek' se njisu krosnje bez zivota
Nek' nocas sve za mene mre
Sunce vise da ne izadje
Bela zora nikad ne svane

Corte, za tebe zrtvovacu
Hriscansku vrstu
Corte, samo se slabost
Radja na krstu

Nek' se njisu krosnje bezivotne
Jer nocas sve za mene mre
Jalova je grudba ispod groba
Crna kuga da vas izjede!

Corte, za tebe zrtvovah
Hriscansku vrstu
Corte, samo je slabost
Mrela na krstu

Noc plamena dolazi
Mrznjom da me ispuni
Krvi je do kolena
Guta hrista crnica
Noc plamena nastupi
Pada toranj crkveni!!!


4. ZLOSLUT

Djavolji moje duse je kroj
Nad srcem bije Rogatog broj
Crna mi krv k'o gavrana soj
Vecni pogled ka smrti je moj

Meso sto nosim Djavolu prinosim
Po mudrosti sudim tamu da probudim
Zadahom gneva slabost oboleva
U gordosti moga od crnila Zloduha

Oko je moje bezdano,duboko
Do granica gde svetlost nema lica
Gde ponori sustizu ponore
A ledna dusa u kiselom pere
Gde glasovi radjaju jauke
A sene Zloslutne od iskona muke

Zloslut, Zloslut
Zloslut, Zloslut


5. SVETOGRDJE

Proklet da si raspeto kopile
Jalovo seme umornoga starca
Umiri u mukama sada i do naveka
Zanavek uklet da si u vatrama Navia...

Sibacu ti dusu u ponorima vecnosti
Gnjilim I smradnim zadahom beskonacnosti
Prozdracu srcad sinova i sceri vasih
I utret put krstu iz zemlje nase...

I kao sto sve vene i truli
I kao sto sve u smrt hrli
Zdrobljeno u tisini
U cemeru I tmini
Srce ti osta u vecnoj praznini
Seti I cumi...

Mac osvete ne zna za korice
K'o sto dusa moja ne poznaje milosrdje
Pogrom satkan mrznjom bez granice
Pad kraljevstva krsta... Svetogrdje!!!

Puzite u bedi,smrti i krvi
Danas vas same ostavlja bog
Puzite slepo jer on je prvi
Krepao,bez nade,nabijen na Rog!


6. U NARUCJU MRTVOGA BOGA

"Klece mrsave glave
Pred likom boga svog
Mole... no,tamo samo
Cuti raspeti bog"

Odavno sam ja odabrao
Put propasti ponora
Odavno mi tuga meso truje
Zauvek sam njemu dao
Sve sto mu i pripada
On je iskra cekica
Nakovnja mog srca

Satana u meni
Dok smrt ne pozdravi
Djavolu sluzim
Dok telo od duse ne rastavi

A ti,ti si sve sto vene i truli
Ti si sve sto u sutonu se raspada
Ti si slabost sto noz u ledja zabada
Ti si u pepelu kruna trnja
Ti si sva moja mrznja!

Serviom nikad jahve svoju decu vodio
S tumorom crnim dobrotu porodio
U narucje mrtvom bogu poslao sam
Stado-sinove i sceri

Blagoslovljen usijanim zeljezom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode Vragu

Nabijen na drven' obrnut krs'
Po stupovima slepe vere krvari
Slab I zalostan bog sakatih
Crni vihori krv mu odneli

Udari sekira preko
Bespomocnog potiljka
Lesina se preko
Klisure strovalila
Nek' sad u smrti
Pronadje svog gospoda

Ugaslo u paucini kandilo
Krvari I place ikona
Kuka,dok gori kupola
Mrtvi jehova nad sudbom sinova


7. POGROM

Cas je sada o majko
Da konacno prozboris ti
Kroz sinove svoje casne
Poruke kraja pronesi

Da istini kobnoj lizemo skute
Nek' krvavo zausti reci bolne I krute
Sto bolece silno onog sto pljunu
Vecnosti tame,paganske pute

Rane su matero tvoje duboke
Vekovi gnojni leze u njima
Smrad ih opseda grozni
A krsteni smrad se zove

Mleko gorcine kojim dojila ti si
Ogavnim grlima gutase
Ne,ne bese im dovoljno
Grudi ti tvoje iscupase

Zatrimo svaki krsteni trag
Unistimo svetlost sto slabost im poji
Ne dajmo drevnost nasu o majko
Zakleto, sinovi tvoji

Zatrimo svaki krsteni trag
Zgromimo svetlost sto u lazi stoji
Jedino drevna matero ti si
Slave te sinovi tvoji!

Strah nek' bude im jedina nada
Smrt I bol siguran dom
U trenu kad gordo zaustis majko
U poslednjem govoru tvom


8. KRALJEVSTVO MRTVIH GAVRANA

Slepoga gavrana krila su nosila
Od visina Prokletija
Sve do u tisine Dunava
Proli mi krvcu preko kamena
Kruna trnja u blatu zgazena
Ziva mi rana ostala
Breme gorko,telo mi trovala
I nikada nije zacelila

"Tezak je teret vremena
Vecnih zima I snegova"

Ocajno srce bez spokoja
Vodi kroza senke beskraja
Grli nistavilom zaborava,jer
Mrtva se dusa tetura precima
Ka kraljevstvu mrtvih gavrana
Bezimenom pesmom zvana
Mrtva se dusa vuce,zalosna
Kroz Kraljevstvo Mrtvih Gavrana


9. EPILOG

Plesale su seni
Preko vaseljene
Smejao se Djavo
Okovan kroz vreme

Plakao je svevisnji
Svedrzitelj krsta
Krvi je do kolena
Guta hrista crnica