1. ODMAZDA

Sviće, mirna praznična zora.
Budiš se uz zvuke paklenih motora,
Nemilosrdnih, ptica čeličnih.
Čuješ te glasne posmrtne sirene,
Gubiš osećaj da prolazi vreme.
Ispuštaš bolni krik,
Vas desetorica na sve njih.

Al opet,bolje rat nego pakt,
Bolje,grob nego rob.
Sada ti nesvesno uzlećeš,
Sa sigurnom smrću se susrećeš.

Dok stvaraš metalnu kišu,
Ti tiho moli se.
Ubi il' budi ubijen.
Onaj odozgo vidi sve.
Ceo život u jednom trenutku,
Ne misliš na novi dan.
Polako postaješ svestan,
Da počinje odmazda.

Zrno smrti te vreba,
Probija se iz olujnog neba.
Osećaš reski bol,
Svoje prokletstvo i blagoslov.
Dok znoj niz lice se sliva,
Spremaš se da razviješ krila.
Padaš na ledno tlo,
Svoj put za nebesko kraljevstvo.

Al opet,bolje rat nego pakt,
Bolje,grob nego rob.
Sada ti nesvesno uzlećeš,
Sa sigurnom smrću se susreceš.

Dok stvaraš metalnu kišu,
Ti tiho moli se.
Ubi il' budi ubijen.
Onaj odozgo vidi sve.
Ceo život u jednom trenutku,
Ne misliš na novi dan.
Polako postaješ svestan,
Da počinje odmazda.