1. KLJUČ KA SEBI

Kroz prste mi teče
Refleksija stanja
U kojem se množe
Sve mentalne seni.

Pokidaj spone sto bude te često,
Neka tvoj pepeo rasut tu trune,
Meso je odavno smisao smrti,
I vektor ka eonu vuče konce.

Kroz krov moga mozga
Ja ću da spavam,
Dok tiho na odru
Moj kosmos ti teži.

Pokidaj konce !


2. AKT.

Skroman je vetar
Kad me vuče

u svoj dom kome struja zna da kruži,
Vidim jasno, vidim duži, kucam glasno.

Ovo nije tvoja slika,
Niti ja znam kuda idem.

U svoj dom kome struja zna da kruži,
Vidim jasno, vidim duži, kucam glasno.

Ovo nije tvoja slika. Niti znaš kuda težiš.