1. U NOCI PUNOG MESECA

Veciti vetrovi pozude
Luduju goli jos uvek u meni,
Dok hodam izgubljenim stazama
Strave
U sebi nosim krike i seni....

Dok nade umiru nedogledane
U nepovrat me zovu daljine,
Dok sanjam snove nedosanjane
Osecam miris tvoje blizine.

Sanjas li isto sto i ja
U noci punog meseca?

Ruse se svodovi, padam do dna
Dok nazirem obrise tvog tela,
Jedan mi dodir puls zaustavlja,
Gledam te dok se budim iz sna

Svugde me prate prikaze tvoje


2. SMRT BOROA

U hladnom znoju obliven sav
Nepomicno ocekujem svoj kraj
Dok sa suncem odlazi i moj poslednji dan
Sve vise muci me taj osecaj

Moje telo sitan prah postace
Senke tame sve tragove pokrice.

Glasovi mrtvih sad me pohode
Hladna smrt je blizu, osecam je.
Pokusavam da vristim, za milost molim
Strah me obuzima prestajem da se borim

Moje telo sitan prah postace
Senke tame sve tragove zauvek pokrice.


3. USPOMENE

Bez tebe sam senka bez oblika
Samo stvar bez lica i imena.
Sada moja prazna dusa tebi pripada
I hladno srce kuca ritam tvoga imena.

Vrati se sa zemlje me digni
Da li vidis da bez tebe propadam?
Svaki dan je crn i sumoran.
A ja sam tuzan i umoran.
Bez tebe vise ne mogu ni dan
Svaku noc mi dolazis u san,
I plasim se da se probudim
Jer znam da cu sam ostati.

Bez tebe sam senka bez oblika
Samo stvar bez lica i imena.
Sada moja prazna dusa tebi pripada
I hladno srce kuca ritam tvoga imena.
Po groblju uspomena jos preturam
Moj zivot je u tvojim rukama
Zato pogledaj me sad i vrati se
Jer moj zivot a ivici propasti je.